999

Pa Indijanci, Dis iz maj dejli buckurish, jer ja volim sve sto bubnja..... "Pipl ar strejndz, ven ju ar strejndzer, fejsez luk agli ven ju ar alon..." Jim Morrison

27.05.2009.

O ti glupi stvore!

Dobijala sam mnoga priznanja u zivotu. Uglavnom verbalna, ali i to se racuna u neku ruku. U moju ruku, to se i te kako racuna  iako nemam ama bas nikakve vajde od toga. Jedino sto su mi ta verbalana priznanja nakapala malo  samopouzdanja u emotivne amortizere i to je sve.  Priznali su mi mnogi da divno plesem, da sam muzikalna i da mogu notu da razvucem, da sam sportski tip, da dobro pisem a jos bolje citam,  ali moja distignuca su bila tako malena spram tih verbalnih priznanja. Recicu ti: zahvaljujuci onima sto mi nisu davali nikakva priznanja, a takvih je bilo vise nego ovih prvih; stopala su problem, razvlacim notu bez vibrata,nije dovoljan odraz od parketa, potrebno memorisanje rijecnika i fleksibilnost rijeci. Ne, ne zalim se ja i ne zalim ni za cim nedostignutim. Nema tu nikakvog obeshrabrenja. Barijere su tu da se ne bi gubila glava ili sam bar tako naucila kroz ove godine raspleta koje traju deceniju i vise. Nije umjetnost bas za svakoga, ali jeste za onog koji posjeduje talenat svoje duse. Jedini trik je da verbalna cutanja i negodovanja obicno ubiju tu dusu, a onda ona umjetnost sto je trebala da se izkristalise naprasno skrene u jarak. Iz tog kletog jarka se dobijaju najveca i cuvena priznanja, ona napismena. Napismena satisfakcija mi je tako sitna. A mozda se sav taj scenario talenta i nadanja samo odvijao u mom mozgu i tu negdje u predjelu grudi. Mozda licne mogucnosti i nisu dosezale same vrhove, a ja nisam podmitila upornost da me prati do kraja i istrajnosti. Mozda lucidna ludoria nedoseznog laureata. Ne zalim se, rekoh, nego me bacaju neke strune u melanholiju. Ja cu uvijek gledati na svjetla bine sa druge strane i bicu najsretnija. Hocu.

Kada padnes jedan ispit, ostane ogrebotina koja prodje, ali kada padnes dva, pocnes da tones.

26.05.2009.

Ja ga zovem crnogorski baletan...zbog obrva i piruete!!

Erika sam upoznala prosle godine. Taj dan cu pamtiti po njegovim ocima koje su podsjecale na Nikove i njegovom hipnoticnom pogledu. Znas one Drakuline oci? E te......i po mojoj crnoj haljini koju cuvam u ormaru od svoje petn'este godine, a koju i dan danas nosim i stoji mi kao salivena..nosila sam je taj dan kada sam ga upoznala. Prenemagala sam se nesto netremice dok je pricao sa mojom kolegicom o mogucnosti dobijanja popusta robe a meni dijelio komplimente (haljina je ocrtala svaku konturu mog tijela - ja sam Narcisa, drago mi je!!!). Kada je izasao saopstila sam kolegici o njegovom pogledu, ocima, dupetu i ko zna cemu jos. Slozila se, saopstila da je Edov drug, da je cula komentare ali da nije sigurna da li je gej. Zenska sumnja je zijevnula pa rekla da li je moguce da neki peder flertuje sa zenom?   Mjeseci koji su dolazili donijeli su relativno malo zblizavanje, poneki dogadjaj i druzenja sa njim kroz prijatelje. Jedan dogadjaj je donio zezanciju, drugi je donio istinu da je on biseksualac, treci je donio njegovo dugonocno plesanje sa mnom i iznenadni poljubac na usne puta dva (Aaaaaa...naravno, svi smo bili frapirani tim incidentom, sa otvorenim ustima do asfalta), i njegovu zelju da ima vanbracno dijete sa slavenskom plavusom. Bacao je opaske pune nade u mom pravcu da mu budem " hiz bejbiz mama" i svi smo se zezali na taj racun. Svi smo mislili da se sva zajebancija zavrsava tu... do juce. 

Nagovori ga vrag da mi svrati na posao da kafenisemo. Servira mi komplimente kao i uvijek, a moje se obrve djavoljski uvijaju jer mi prija dok mu oci saraju po mojim zjenicama. Dugo ga nije bilo i kaze da sam mu nedostajala. On meni bas i nije, ali sta cu kada ne smijem da se zalijecem na one sto su djene-djene.tj. ni tamo ni 'vamo. No, uljudno kazem da jeste. I dok je zurio  i opet onako hipnoticki kao Koperfild, odlucno je rekao da se ozbiljno pozabavim ponudom da mu rodim dijete. Ovaj put nije bilo zezanja, ovaj put je to doslo kao porudzbina, pa jos i sina da mu rodim. I dok me je uzaludno ubjedjivao i objasnjavao kako bi to dijete bilo prelijepo, spoj dvije kulture, nadprirodno inteligentno, pricalo pet jezika (engleski, jermenski, srpski, francuski i ruski..zamisli!!), uz najbolje obrazovanje, uz tonu para (jer je on, hvala Bogu, pun k'o brod) i razmazeno, ja sam uzaludno pokusavala da izbacim iz glave film kako za deseti rodjendan tog naseg zajednickog djeteta predstavljam oca naseg djeteta i njegovog novog decka! 

Na kraju je rekao da je sve relativno, i da nije iskljuceno da nista nece medju nama biti (pobogu, pa on je vec bio ozenjen dva puta..i voli zene!). Zapecatila sam da nece, nece! Bez obzira na sve rece da me i dalje voli i pozvao me na ljetovanje po Crnoj Gori i Hrvatskoj, jer mu treba neko ko poznaje te krajeve.

P.S. Kakav hepening jebo te!

20.05.2009.

Say "Cheeeeese"!!

 Da se razumijemo; on se njoj nikada nije dopadao.

Bio joj je smijesan... jer se nikada nije smijao. Nikada nikoga nije pitala ko je on da joj se neko ne bi narugao ili pomislio da joj se svidja. Bio joj je cudan. Dolazio je uvijek sam.Uvijek stajao za sankom ne vise od satak vremena, popio pice i ispario se. Iako je za sankom stajao sa lokalnim luzerima i seljacinama, on je odisao nekako drugacije. Nije je zanimao uopste. Ali je zanimalo to ako joj i nekada uputi pogled,  a obicno se taj incident desavao kada bi ona prosla pored njega, zasto je gledao sa prezirom. Umisljen do bola, cudno, a i nije neka faca, mislila je! I kako moze da je tako prezirno pogleda ako se uopste i ne poznaju. Ti prezirni pogledi su se nastavljali, pa je pocela da blene u njega ne bi li dokucila da li je on normalan. Boze, ako bi je vec pratili pogledi muskaraca, pratili su je pogledi puni uzdisaja, zudnje, seksualnog naboja, zavisti i podrugljivosti ako bi imala mrlju na zadnjici bijelih pantalona. Ali nikada prezira! Ne od muskarca; jedino od sadasnjih supruga i djevojaka njenih bivsih ljubavnika. I dok ga je pratila sucmurastim klikerima uocila je da se on nikada ne smije. Bo’me, ne nasmija se on nijednom u ovih zadnjih desetak puta koliko ga je vidjala. Nikada nije ni dizao ruke u zrak na polet pjesme, nikada micao usne uz tandrkavi tekst, nikada popio vise od dva pica, uvijek onako visok, uspravan, drcan i stalozen, kao da je na vojnoj akademiji umjesto u kafani i naravno bez trunke smijeska. Boze, pa on je definitvno lud, zakljucila je! Prestala je da ga opaza pa ga je slucajno srela u robnoj kuci, gdje je opet prezirno pogledao. Malo se postidila. Ko zna sta je cuo, pomislila je pa joj je postalo neprijatno. Jednom se ljubakala sa nekim fudbalerom na parkingu naslonjena na auto dok je on prolazio i pomislila; a sada ce da me rafalno pogledom opali, ali tada je nije ni pogledao. Jedan mjesec, dva, tri.... To vece je stala pored sanka i zatrazila flasu vode. Cula je da nesto pored nje mumla “...ne zadaji jad momcima i meni si jad zadala...” i kucnula je casa od njenu flasu “Oj djevojko selen velen..” rekao je.

U uglu usana se nazirao smijesak, zaklela se!

15.05.2009.

OU KAM AN!

Na Fejsbuku se ne zadrzavam puno. Naucila sam teskim putem da ako se upustim u price sa davnim prijateljima samo svojim mozdanim i emotivnim vijugama naudim. I vrag mi rece da se nakacim sinoc. Nismo se cule dugo pa me Lacika ulovila i kliknula. Saopstila mi je da sam joj po ko zna koji put dokazala da sam jako intuitivna, jer je bas juce saznala da je trudna. Presrecna ona , a i ja za nju. Godinama je bila sama, voljela mog komsiju, a  pokupila muza u nekom sarajevskom kaficu. Sada-trudna! Kaze ona meni da cu i ja docekati nesto svoje kada se najmanje nadam. "Padam" kada mi neko kaze "Vidjeces!", onako, uvjerljivo uz aromu samopouzdanja. I kako da nekom srecnom kazem da se ja vec dugo ne nadam nicemu i da mi je to najbolja investicija? Odgovirm rijeci pelcovane dozom sarkazma koji se ne primjecuje preko ekrana "Ma naravno, ima vremena!". E onda me klikne Mica, jer naravno, mene nikada nema na prokletom Fejsbuku i jedva ceka da mi kaze "Tetkice moja mila, kako znas da uvek pogodis pravo vreme da dodjes.,jedva cekam da ti kazem,  zaljubljena sam, presrecna sam.." Od  tog silnog elektronskog entuzijazma zamal' ne poskocih sa kreveta, Boga ti poljubim! No posto sam saker (sucker prim. aut) za prijatelje, iksreno se obradovah za nju. Kada me posle nje Goci kliknula i naprosto se obradovala sto me vidi jer je gorila od zelje da mi kaze da je i ona srecna i zaljubljena u novopecenoj vezi, proradio je copy/paste na mom mishu za sve tri da sam umorna i da idem da spavam, ali prije toga sam cestitala od srca. Kliknem na Eksic (X-ic prim. aut ijope') , pritisnem broj 7 na daljinskom za stereo i cula se gitara. Zice nostalgicne bas kao i ja. Dzon Mejer pjeva o propasti neke veze, sto i nema veze sa mnom, ali note su kljucni faktor. Zicane note mi ocima otkrivaju neke aleje, zuta ljeta, mozda more, neke stare slagere, stanice pod snijegom..

Retoricno: Koji ce mi djavo ta intuicija?

P.S. Kliknula me i kuma koja rece da se vjerila i Jacika koja rece da se pomirila sa muzem, ali skratih. Ju get d point! Nikako da objavim one preostale postove. Cine mi se nedovrseni. On d pozitiv sajd, Spanija i Italija me zovu. Kurve, mamicu im!  Voy...


999
<< 05/2009 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31


MOJI LINKOVI

LAF IZ ZAGLAVLJA

NAPISANO (ZA KLIKANJE)

ODABI!
Zivot je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili,
u tom spektaklu.

Neki su rodjeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan lik,
i kao svi iz stare skole radim sve
slow motion.

Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo sniram, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu.

Mozda i nisam neki biser
ali sam barem svoj reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj
koristeci uglavnom laku tehniku
slow motion.

Zivot je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat,
jer sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu neki dan
u svakom danu neki san
i 'keep on smiling'.

Necu da o tom pisem roman
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako zavrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

KADA ZMIRKAM

Crvenih Krvnih Zrnaca
136439

Powered by Blogger.ba