999

Pa Indijanci, Dis iz maj dejli buckurish, jer ja volim sve sto bubnja..... "Pipl ar strejndz, ven ju ar strejndzer, fejsez luk agli ven ju ar alon..." Jim Morrison

19.10.2009.

Padace..

Nije da nije, ali jeste. Pocelo je malo da curi. Oktobar, sezona kisa ( e moj Chola, glave ces mi doci iako mi nista ne znacis), neki jeftini zraci sunca sto vragu ne valjaju, iscekivanje onoga sto mi ustvari nece doci jer ne znam uopste sta cekam. Melanholija na nivou!  Kupila nove "starke" i uzane pantalone da me podsjecaju na pankerske dane. Skontam da sam rano zazelila zvijezde i da sam rano prestala da furam fazone. Mozda jesam, a mozda i nisam. ( al' para je sve manje). I cigara je sve manje i manje. Nije da ih nema, i necu da ih skratim, ali kao da mi niko vise ne govori da ih pusim. Prvi put mi u ovom gradu svjetla izgledaju drugacije. Pred ocima mi neke zute i sive fasade starih kamenih kuca i mokro opalo lisce. Ili pak neki prozor kroz koje gledam sivilo dok se kisa sliva niz staklo, a meni toplo iznutra pa pisem na staklu svoje ime kroz paru vlaznog daha. Vjerovatno pokusavam da isheklam neku maglu sjecanja da mi bude lakse i zabavnije. Jedno je sigurno:moja masta je u pogonu svaki bogovetni dan zadnjih dvadesetikusur godina. Nekada stvari pustam slucaju, ali u devdesetdevet posto slucajeva sve stvari pustam masti. Nije li to umjetnost? Jeste, ali u osamdeset posto slucajeva sam lijena da mastu pretvorim u stvarnost i onda se sve prelije u nostalgiju...a od sjecanja neko mora i da zivi kada mu je dosadno. Sto mi se nudi necu, a sto mi se ne nudi predam vremenu, pa vremenom zaboravu. Ne znam... Ustvari, znam jedno, da mi palme i kisa nikako ne idu zajedno!

P.S. Otrovala sam se od isparavanja farbi sa zidova/

999
<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


MOJI LINKOVI

LAF IZ ZAGLAVLJA

NAPISANO (ZA KLIKANJE)

ODABI!
Zivot je stari kuckin sin,
stalno se raspravljam sa njim,
zivot je ofucani holivudski film.
Svi smo mi malo dramili, cutali il' galamili,
u tom spektaklu.

Neki su rodjeni za maske,
neki statiraju do daske,
ja sam pozitivno-negativan lik,
i kao svi iz stare skole radim sve
slow motion.

Igram bez dublera, sve sam,
sto nije prakticno to znam
pomalo sniram, po malo briljiram
partner sam raznim licima
zvezdama, naivcima
u tom spektaklu.

Mozda i nisam neki biser
ali sam barem svoj reziser,
sam za sebe smisljam zaplete i kraj
koristeci uglavnom laku tehniku
slow motion.

Zivot je stari kuckin brat,
sve manje sa njim vodim rat,
jer sve mi vise lici na pescani sat.
U svakom zrnu neki dan
u svakom danu neki san
i 'keep on smiling'.

Necu da o tom pisem roman
k'o svaki prosecan grandoman,
bicu srecan ako zavrsim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu culi
za slow motion.

Od Mure pa do Morave
neka me svi zaborave
ako uopste ikom ista znacim,
sad samo gruba pameti
stizu mi strasni saveti
al' ja bi da prozivim na svoj nacin.

Odlaze zadnji vozovi biraju ljude lozovi
i sve u svemu nemam lepe reci
al' ja bi bas u ime tog
jos jednu popio
i tesko da ce neko da me spreci.

KADA ZMIRKAM

Crvenih Krvnih Zrnaca
111679

Powered by Blogger.ba